Heroji

PRICA O PRIJATELJU

“Moj drug se nije vratio sa polozaja, gospodine.”
“Trazim dopustenje da se vratim i da ga potrazim" rece vojnik svom pretpostavljenom.
"Ne dolazi u obzir" rece pretpostavljeni.
"Svi prezivjeli su se vratili ili su evakuisani."
"Ne zelim da reskiras zivot. Nazlaost tvoj drug je mrtav" rece starjesina.
Nije ga poslusao ovaj puta. Vratio se poslje pola sata ranjen i sa tjelom poginulog prijatelja.
Starjesina je bio ljut:”Sad si ranjen, a drugar ti je mrtav kako sam i pretpostavio. Da li se to isplatilo?’ “
"Jeste gospodine” rece vojnik. Kad sam ga pronasao bio je jos ziv i posljednje sto je rekao je: "Bio sam siguran da ces doci prijatelju moj.”

Kada si posljednji puta posjetio grob ili porodicu poginulog ili ranjenog prijatelja?

 

 
POMOĆ SA HUMANITARNIH AKCIJA 2019 GODINE BIT ĆE NAMENJENA POGINULIM I RANJENIM BORCIMA:
 

 

1. MILAN (BORJANA) DABIĆ

VRSK

Zamjenik K-dira čete

Rođen u Kostajnici 1964 god. Preminuo u Šapcu 22.6.2019. Milan je bio invalid 100%. Amputirane noge, dugo se borio sa teškom bolešću i nevoljama. Nedavno je izgubio i životnu bitku. Iza sebe je ostavio ženu, dvoje djece i majku Smilju bez stalnih prihoda. Porodici je potrebna pomoć oko renoviranja dotrajale kuće.

 

2. ĐURIĆ (GOJANA) BRANISLAV

VRS

Izviđač - diverzant

Rođen 1972 god. u Bjeljini, Republika Srpska. Invalid 4 kategorije 80%. Živi u Bjeljini. Ranjen u borbama na Majevici sa 96 gelera. Oženjen i ima petoro djece. Poljoprivrednik, porodicu izdržava povremenim nadničarenjem kad i koliko može. Žive u dotrajaloj kući sagrađenoj 1974 godine. Zbog loših uslova sva djeca spavaju u jednoj sobi. Nedavno im je izgorio mali plastenik kojim su nadopunjavli kućne prihode.

 

3. ZVONKO (TOMISLAVA) STOJANOVIĆ

VJ

Odlikovan - Medaljom zasluga za narod od predsjednika RS – Posthumno 2019 god.

Rođen 1973 god. u Loznici, Srbija – Poginuo 22.3.1993. god. u borbama u rejonu Zvornika kao pripadnik 72 spbr. Neoženjen, nema potomaka. Porodica živi u selu Kozjak opština Loznica u losim uslovima , otac Tomislav dijabeticar, majka Stanka srčani bolesnik. Zvonko ima dva brata i sestru. Potrebna pomoć oko renovacije kuće za poboljšanje životnih uslova.

 

4. ŽELJKO (LJUBODRAGA) STRELARAC

VS

Zastavnik

Odlikovan sa 2 medalje za učešce u borbenim dejstvima

Rođen 1970 god. Zemun – Preminuo 13.9.2018. Beograd. Pripadnik 72 spbr. Preživeo nekoliko ratišta, umro od posljedica moždanog udara. Sa suprugom Anitom ima šestoro djece. Nažlost ćerka Anastazija koja je imala paralizu, umrla je u martu 2019 godine. Supruga i petero djece pokušavaju da poprave stambene uslove dovršetkom započete porodične kuće u selu Kamendol kod Beograda.

 

POMOC SA DOBROTVORNE VECERE 28. 4. 2018 BICE NAMENJENA POGINULIM I RANJENIM PRIPADNICIMA 72. SP. BR. VJ NA KOSMETSKOM RATISTU:
 

 

PORODICE  POGINULIH BORACA:

1. MLADENOVIC (LAZARA) DEJAN

Mladenovic

Vodnik I klase

Odlikovan Ordenom za hrabrost.

Rodjen 1974 god. selo Slatina, opstina Sabac – Poginuo 30.3.1999. selo Mogila, opstina Vitina za vreme izvodjenja ratnih dejstava na Kosmetu. Neozenjen bez potomaka.

Otac , majka i sestra zive u krajnje skromnim uslovima. Zbog vrlo loseg zdravstvenog stanja oba roditelja nisu u mogucnosti da obradjuju zemlju i odrzavaju seosko imanje.

ID Bataljon 72sp.br. radi svojim sredstvima na osnovnoj renovaciji porodicne kuce.

 

2. FILIPOVIC (SRETENA)  ZORAN

Filipovic

Vodnik I klase

Odlikovan Ordenom za hrabrost.

Rodjen 1971 god. selo Doijinovici, opstina Novi Pazar – Poginuo 19.4.1999 rejon Kosare.

Ozenjen. Iz sebe ostavio suprugu Daliborku, sina Filipa, oca, majku i brata.

Majka i otac vrlo loseg zdravlja, posebno majka Stojanka koja ceka operaciju.

Roditelji nemaju nikakvih primanja. Brat radi povremeno kad ima posla.

Zive od primitivne obrade vlastite zemlje, bez maehanizacije, i  nesto stoke da zadovolje vlastite zivotne potrebe.

 

RANJENI BORCI

3. RISTIC (DUSANA) STEVICA

Ristic

Odlikovan Ordenom za zasluge iz oblasti bezbednosti.

Rodjen 1978 god. Velika Plana.

U borbama na Kosmetu ucestvovao kao redovan vojnik generacije 1998/99.

Invalid. Ranjen 30.3.1999. tokom ratnih dejstava pri cemu mu je amputirana ljeva noga iznad koljena a desna noga je ostecena. Zivi u selu Milosevac.

Ozenjen, otac dvoje djece Alekse i Sare. Radi na stovaristu.

 

4. MIHAJLOVIC (DJUKANA) MIHAJLO

Stariji vodnik

Odlikovan Medaljom za zasluge iz oblastu bezbednosti.

Rodjen 1969 god. Berane.

Od posljedica zracenja osiromasenim uranijem tokom dejstava na Kosmetu I ucesca u borbama na ratistima od 1991-1999 godine tesko obolio.

Penzionisan kao potpuno nesposoban i ne moze da obavlja teze fizicke aktivnosti I poslove.

Udovac, supruga umrla od raka pre 4 ½ godine. Otac tri cerke izuzetno dobro vaspitane I dobre ucenice.
 

Nisu trazili nasu pomoc, ali je tim vise zasluzuju.

 

Heroji sa KOŠARA

 

TIBOR CERNA

(1978-1999)

“ Čuli ste za pakao Košara, najveću bitku tokom bombardovanja Srbije 1999. Ali, ovu priču niste čuli. Nećete je pročitati na nekom drugom mestu na internetu, jer… na internetu nema baš svega. Zato se i nalazi pred vama. Da ne zaboravimo. I nešto naučimo.”
…”Tog 27. aprila, posle dejstva snajperiste Tibor Cerna se oprostio od zatečenih drugova, pa ustao i viknuo: “Ustašo! ‘Ajde, pucaj ako si junak, ja te čekam!” Obarač je povučen. Metak iz snajperske puške je pogodio Tibora pravo u grudni koš. Ali, Tibor nije pao. Da bi stvorio mogućnost da neprijatelj dejstvuje još jednom, kako bi ga naši snajperisti otkrili i konačno eliminisali, Tibor Cerna je ostao da stoji.
Ranjen, smrtno ranjen, okrenuo se ka svojim drugovima u rovu, koji su ga sve vreme odvraćali od te namere, i rekao: "Za ovu zemlju vredi poginuti".
Tada je usledio i drugi hitac. Metak je pogodio Tibora Cernu u vrat, ubivši ga na mestu. Trenutak kasnije, srpski snajperisti eliminisali su neprijatelja.
(Do kraja NATO bombardovanja, u paklu Košara u kome je živote dalo 108 vojnika koji su sprečavali kopnenu invaziju, neprijatelj nije ostvario svoj cilj. Tibor Cerna je jedan od onih koji su dali život da se to spreči. Niste nikada ranije čuli za njega, Bog dušu da mu prosti, ali to ne znači – da treba da bude zaboravljen. Ova priča – baš tome služi.).”

Darko Nikolic

 

IVAN VASOJEVIC

(1975-1999)

Sa 12 vojnika je jurnuo na 300 specijalaca OVK

“Oko podneva, na granični kamen C 4/6 (oko 400 m od karaule) koji je sa 12 vojnika branio vodnik Ivan Vasojević (rodom iz Sjenice), preko proplanka je krenulo u napad oko 300 boraca specijalne jedinice OVK (svi u crnim uniformama).
Naredio sam mu da se povuče 100-tinak metara unazad i zauzme rastresitiji raspored. Izvršio je naređenje. Naredio sam mu zatim da se u slučaju ozbiljnijeg prodora neprijatelja povuče na rezervni položaj, da ne otvara vatru bez velike potrebe i da strpljivo čeka pojačanje koje je već upućeno. Izvestio je da je razumeo naređenje.
Usledilo je zatišje. Vasojević je izvestio o brojnosti protivnika i zahtevao artiljerijsku podršku u slučaju da krenu dublje na našu teritoriju. Naređeno mu je da ne preduzima ništa osim naređenih mera. Izvestio je da je razumeo.
Desetak minuta kasnije, odjednom se u radio vezi čuo njegov glas. Pripremao je vojnike kojima je komandovao. Izdavao im je poslednje instrukcije za pravi juriš! U prvom trenutku pomislio sam da se šali i da pokušava da zavara neprijateljske snage i posebno stručnjake koji su slušali našu radio vezu. Čulo se „Uraaa“ kao u najluđim filmovima i krenula je neviđena bitka! Bitka koja je nekoliko minuta išla uživo i u kojoj je njih 13 jurišalo na njih 300. I bukvalno, prsa u prsa, oči u oči! Nakon 15-tak minuta je usledilo zatišje.
Zatim potpuna tišina.
I, javlja se Vasojević, raportira (po sećanju iznosim) „…svi smo živi, imam jednog ranjenog, neprijatelj neutralisan, oni koji su preživeli povukli se duboko preko granice… nisam izvršio naređenje o povlačenju, ali jesam ih neutralisao u protivnapadu…“

Puk. Goran Jevtovic

Dva dana nakon toga, vodnik Ivan Vasojević je poginuo u rejonu Maja Glava, spasavajući ranjenog vojnika. Vojnik je preživeo.

 

MILAN TEPIC -  Major

(1957-1991)

Govorio je: "Jednom ljudi daju reč. Ona ostaje ili se pogazi. Ja sam dao reč da ću da branim ovu zemlju ako joj bude teško."

Založio je život za slobodu. Otadžbini. Oficirsku čast. Ljudski obraz. Da ne crveni. Da mu se ni potomci ni preci ne zastide.
To je lekcija Milana Tepića, majora JNA i heroja bivše Jugoslavije čiji se početak raspada, u krvi, pre dve decenije, podudario sa žrtvom ovog čoveka - u pokušaju da se suprotstavi tom raspadu. I umre, ostajući veran zakletvi odbrane domovine.
Septembar, 29. dan po redu, 1991. godine, selo Bedenik kod Bjelovara. Nadire na kasarnu JNA oko dve hiljade pripadnika hrvatskog Zbora narodne garde. Milan Tepić pripremio je sve da kasarnu sa 170 tona eksploziva, municije i sve što je od oružja i vozila bilo u njoj digne u vazduh, samo da je ne prepusti neprijatelju. Vojnicima i mlađim oficirima naređuje da napuste položaje i sačuvaju živote. Sa njim ostaje vojnik Stojadin Mirkovic i zajedno odlaze u smrt. I legendu.
Vojnik Stojadin Mirković je 31.12.1999. godine, na inicijativu Udruženja boraca iz Valjeva i tamošnje lokalne samouprave, odlikovan Ordenom za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena.
Tepićevo ime nosi jedna ulica u beogradskoj opštini Savski venac, kao i u većem broju gradova u Srbiji i Republici Srpskoj.
U njegovu čast Vojska Republike Srpske ustanovila je Orden za zasluge u ratu, koji nosi Tepicevo ime.


…Palim svecu, Boga molim, suzno oko nadu trazi.
Ja vas necu zaboravit – zavet dajem mrtvoj strazi…